ISTORIJAT ŠKOLE

Krajem XIX i početkom XX veka dolazi do naglog razvitka privrede, a posebno trgovine i bankarstva. U ovakvim uslovima razvoja u Subotici dolazi do potrebe za stručnim i komercijalnim kadrovima. Stručni kadrovi su se školovali u dve više trgovačke škole u Novom Sadu i Somboru.

Na gradskoj opštinskoj sednici 1907. godine doneta je odluka da se podnese zahtev Segedinskom prosvetnom inspektoratu za otvaranje trgovačke škole. Segedinski inspektorat je odbio molbu za otvaranje škole, a grad nije bio u stanju da izdržava školu, pa je u pomoć prišlo Trgovačko udruženje „Lojd“. „Lojd“ je na sednici od 20. avgusta 1907. godine odlučio da osnuje i izdržava Višu trgovačku školu i podneo molbu Mađarskom ministarstvu vera i prosvete u Budimpešti, koje je odobrilo osnivanje i rad škole.

„Lojd“ je 22. septembra 1907. godine održao zajedničku sednicu sa nastavnicima, a već 23. septembra 1907. godine škola je počela sa redovnom nastavom. U školu su upisana 43 učenika, a školovanje je trajalo tri godine. Prvi direktor je bio gimnazijski profesor Gustav Tonč.

Do 1916. godine Viša trgovačka škola je bila muška. Žensko versko udruženje iz Kaloče i njen ogranak u Subotici, u jesen 1916. godine, osnivaju Višu žensku trgovačku školu.

Nakon Prvog svetskog rata decembra 1918. godine, u Subotici se osniva Gradska srpsko-bunjevačka viša trgovačka škola. U periodu od 1918-1920. godine u gradu su postojale tri više trgovačke škole: srpsko-bunjevačka (mešovita), muška mađarska i ženska mađarska. Školske 1920/21. godine osniva se Državna viša trgovačka škola u čiji sastav su ušle sve tri škole. Nastava je bila dvojezična do 1922. godine, kada su ukinuta odeljenja na mađarskom jeziku. Od 1923. godine škola je pretvorena u četvorogodišnju, a 1924/25. godine škola menja ime u Državnu trgovačku akademiju.

Za vreme Drugog svetskog rata nastavni jezik u školi je bio mađarski, a školovanje je bilo četvorogodišnje.

Od 10. oktobra 1944. godina nastavni jezik u školi je bio srpskohrvatski, a povremeno, prema potrebama, otvarana su posebna odeljenje na mađarskom jeziku. Od 1944. godine do 1948/49. godine škola se zove Državna trgovačka akademija (poluzvanično ime joj je Ekonomski tehnikum). Od školske 1949/50. godine nosi naziv Ekonomska srednja škola. Od 14. marta 1952. godine škola nosi ime Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević“, po imenu svoje bivše učenice Bosiljke Milićević, koja je izgubila život učestvujući u studentskim demonstracijama u Beogradu 1939. godine.

Ekonomska, a nekadašnja Viša trgovačka škola, odnosno Akademija, u toku stogodišnjeg postojanja, doživela je najviše seoba među subotičkim školama.

Po osnivanju 1907. godine, škola je radila u zgradi Gimnazije „Svetozar Marković“. Od školske 1909/10. godine škola se nalazila u sadašnjoj ulici Matije Gupca br. 10. Od školske 1914. godine do završetka Prvog svetskog rata, škola je bila u zgradi u kojoj se sada nalazi bioskop Zvezda (ugao ulica B.Radić i M.Gorkog). Od 1918-1920. godine, škola je bila smeštena u Građanskoj školi (danas Politehnička škola), 1920/21. godine nalazila se u objektu koji se bio na uglu Engelsove i Kidričeve ulice. Školske 1921/22. godine je preseljena u zgradu sadašnjeg Školskog centra za vaspitanje i obrazovanje slušno oštećenih lica (Trg Oktobarske revolucije). Školske 1944/45. godine škola se nalazila u stambenoj zgradi u ulici Petra Drapšina, jer se u prethodnoj školskoj zgradi nalazila Ruska vojna bolnica. Škola se 1963. godine seli u zgradu današnjeg Otvorenog univerziteta, dok je 1985. godine izmeštena na današnju lokaciju u ulici Đure Đakovića 21.

Čamprag Slobodan, profesor

Prilog istoriji razvoja Ekonomske škole ”Bosa Milićević” u Subotici, u periodu 1950-1960. godine

 

Neke opšte uspomene i sećanja

Ekonomsko obrazovanje kadrova za privredu i društvene delatnosti, kao bitan sastavni deo opšteg stručnog obrazovanja, u ranom posleratnom periodu (1950-1960) delilo je sudbinu stanja i razvoja školskog sistema u Vojvodini. Smatram da je, sećajući se karaktera i tadašnjih stremljenja u tom vidu obrazovanja, neophodno istaći da je ceo sistem školstva bio pod snažnim uticajem dostignutog stepena društveno-ekonomskog razvoja.

Suštinske odrednice školskog obrazovanja, kao što su način određivanja profila škola, njihov formalno-pravni položaj, sistem organizacije nastave, kadrovska politika, materijalni položaj, programsko usmerenje nastave, mesto i uloga stučnog obrazovanja u društvu – sve to bilo je determinisano za ovaj period karakterističnim svestrano ekstenzivnim i istovremeno intenzivnim razvojem privrede i društvenih delatnosti.

Ubrzani ekonomski rast i razvoj privrednih delatnosti, a naročito prvi ohrabrujući rezultati, kao što su rast društvenog bogatstva, društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka (njegov apsolutni rast i promene u njegovoj strukturi – porast fonda akumulacije, promene u relativnim veličinama fondova opšte i lične potrošnje), isticali su nove potrebe i zahtevali traženje novih smelih rešenja. Nove koncepcije i strategija ukupnog razvoja postale su primarne odrednice i stvarnosti i perspektive razvoja. Do tada u društvu nepoznata stremljenja, pa i ambicije razvoja, dobijaju sve veći značaj i sve snažnije se ispoljavaju. Tada nisu bile zapostavljenje ni materijalne mogućnosti društva, pa, nakon 50 godina, ipak, čini mi se da je bilo i nestrpljenja i preteranog optimizma. Čvrsto se verovalo da se sve u društvu može namah promeniti u željenom obliku i sadržini. Cenu tih neodmerenosti u najvećoj meri platilo je upravo obrazovanje, školstvo i deo društva, kome je školstvo stavljeno na dušu da se brine o njegovom održavanju i funkcionisanju. Pokazalo se da do tada nepoznata rešenja, ambicije i proklamovana stremljenja nisu dovoljna za ostvarenje željenih promena i stvaranje novog oblika života. Mnoge društvene potrebe nisu zadovoljavane, novi proklamovani oblici svesti, nova ideologija i shvatanja bili su kratkog daha. Uprkos ogromnoj razlici između željenog rasta i razvoja i stvarnih dometa, period od 1950-1960. godine ostavio je za sobom dubok trag. Ostvarenja, pogotovo sistem vrednosti, koji je tada zaživeo, značio je krupan korak u društveno-ekonomskom razvoju uopšte, i posebno u oblasti obrazovanja.

U takvim uslovima, Ekonomska škola doživela je do tada neslućeni rast i razvoj. Njen način života i rada omogućili su ostvarenja na obrazovnom planu, koja su bila dragoceni doprinos opštem napretku. Zato kontinuitet razvoja Ekonomske škole u Subotici, u periodu 1950-1960, zaslužuje divljenje i poštovanje.

Brojke koje govore

Ekonomska škola u poslednjim godinama šeste decenije obrazovala je sledeći broj kadrova: 

	Ekonomska škola (1956 – 1961)
Šk.god.	B R  O J
	UČENIKA	ODELJENJA	NAST.	ADM.RAD.	POM.SLU.
1956/57.	429	15	26	1	4
1958/59.	518	16	33	2	4
1959/60.	573	17	36	2	5
1960/61.	599	18	35	3	5

IZVOR: Podaci uzeti iz godišnjih izveštaja EŠ (IAS – 1041, 1042, 1043, 1044)

Sami po sebi, ovi brojevi ukazuju na ogromne napore koje je nastavni kolektiv Ekonomske škole morao ulagati u toku svog rada.

Ovim brojkama treba dodati i činjenicu da je u školskoj 1960/61. godini formiran Centar za ekonomsko obrazovanje kadrova (odraslih). Centar je imao isturena odeljenja sa organizovanom nastavom i ispitima u sledećim naseljima Sreza Subotica: Subotica, Stara Moravica, Bajmok, Čantavir, Feketić, Mali Iđoš, Kanjiža, Đurđin, Senta, Bačka Topola i Lovćenac.

U ovim isturenim odeljenjima izvođena je nastava iz opštaobrazovnih i stručnih predmeta, sa brojem učenika koji je premašivao ukupan broj učenika u redovnoj nastavi.

Ovom obliku obrazovanja treba dodati i dva tzv. Boračka odeljenja, u kojima se obrazovala grupa starijih lica (jedno opšte; drugo za administrativne poslove).

Jasno je da su formiranjem Centra za ekonomsko obrazovanje odraslih, radne i nastavne obaveze nastavnika narasle do te mere da se, bez preterivanja, može tvrditi da su te aktivnosti dosezale do granice totalne iscrpljenosti nastavnog kadra, čime je bila ugrožena nastava u samoj školi. Naknada za ovaj iscrpljujući oblik obrazovanja i angažovanja nastavnika bila je simbolična. Za mesečni honorar nije se mogla kupiti redovna knjiga. Ali, bitno je bilo stručno osposobljavanje kadrova. U ovom obliku angažovanja škole, vaspitna funkcija bila je totalno zapostavljena.

Nema sumnje da je rad Centra za ekonomsko obrazovanje kadrova ipak bio dragoceni doprinos stručnom i opštem obrazovanju kadrova za privredu i društvene delatnosti Sreza Subotica. Mora se danas kostatovati da je način obrazovanja kadrova u ovom obliku i po ovoj koncepciji i u osnovi bio teški promašaj u kreiranju sistema stručnog obrazovanja kadrova. Simboličan je bio broj onih učenika koji su sa uspehom završavali svoje školovanje za dve ili četiri godine, a po nastavnim planovima i programima po kojima su se obrazovali učenici u redovnoj nastavi.

O razmerama obrazovanja kadrova ekonomske struke rečito govore podaci o tome da je u okviru precenjenog Ekonomskog centra funkcionisala i škola za obrazovanje kadrova za trgovinu. Tu su postojale dve škole, i to: Škola za učenike u trgovini (ŠUT) i Škola za visokokvalifikovane radnike u trgovini (VK). Broj ovih učenika kretao se, u nekim školskim godinam, ovako:

 

	Škola učenika u trgovini
Šk.god.	B R  O J
	UČENIKA	NASTAVNIKA	ODELJENJA
1958/59.	182	7	13
1959/60.	197	8	11
1960/61.	240	8	11

IZVOR: Podaci uzeti iz godišnjih izveštaja EŠ (IAS – 1041, 1042, 1043, 1044)

 

Neki značajni oblici u sistemu ekonomskog obrazovanja

kadrova u Vojvodini

Izvršno veće Narodne skupštine APV svojim rešenjem iz 1961. godine osnovalo je Zavod za unapređenje opšteg stručnog obrazovanja u Vojvodini. Sedište ovog Zavoda bilo je u Novom Sadu. Pored ostalih funkcija, ovaj Zavod imao je značajnu ulogu u kreiranju sistema ekonomskog obrazovanja kadrova u Vojvodini. Upis broja učenika i odeljenja u ekonomske škole, sadržina nastavnih planova i programa, profil kadrova, utvrđivanje obima i strukture potrebnih kadrova za pojedine prirodne i društvene delatnosti itd, sve je bilo pod kontrolom ove institucije. Bez zelenog svetla ove institucije nije mogao u školskoj operativi zaživeti ni jedan oblik rada.

Skupštinsko telo APV, svojom odlukom, formiralo je Višu ekonomsku komercijalnu školu, sa sedištem u Subotici. Po osnivanju Ekonomskog fakulteta u Subotici, ova škola je odlukom istog organa ukinuta.

Pokrajinsko veće APV osnovalo je Ekonomski institut i Zavod za unapređenje organizacije industrijske proizvodnje i produktivnosti rada. Sve ove institucije, svaka na svoj način, uticale su na funkcionisanje sistema ekonomskog obrazovanja kadrova u Vojvodini. Ekspanzija obrazovanja stručnih kadrova u celoj zemlji bila je očita.

Opšti osvrt na razvoj Ekonomske škole,

u periodu 1950 – 1960. godine

Pored obrazovne funkcije, škola je imala veoma razuđen, bogat, uhodan i razvijan sistem vaspitnog rada sa učenicima. Ova funkcija škole bila je značajna kao i obrazovna funkcija. Oblici vannastavnih aktivnosti su bili: Kulturno-umetničko društvo u školi, Društvo mladih ekonomista i knjigovođa, đačke radionice i dr. One su po sadržini rada predstavljale obogaćivanje načina vaspitanja učenika. U tom pogledu, društveno-političke organizacije u školi – doduše jednosmerne po svojoj koncepciji – imale su značajnu ulogu. Ekonomska škola je u tom periodu imala i svoju đačku kuhinju. U to vreme učenici su masovno putovali iz okolnih naselja u Suboticu. Ishrana tih učenika bila je humana obaveza Ekonomske škole. U celini uzev, vaspitni rad sa učenicima, po oblicima i metodima rada, bio je raznovrstan i bogat.

Većina nastavnika – naročito pripadnika mlađe generacije – bila je vrlo aktivna u društveno-političkim organizacijama i organima upravljanja van škole.

Ekonomska škola je krajem decenije učestvovala sa dve svoje brigade na Omladinskim radnim akcijama republičkog značaja: na izgradnji hidrosistema na Vlasini (akcija je trajala mesec dana). Brigadu učenika vodili su nastavnici braća Martin. Drugu omladinsku radnu brigadu, koja je radila na izgradnji autoputa (mesec dana) kod Vlasine, vodila je Kovačić Marica.

Lična primanja nastavnika u tom periodu znatno su zaostajala za primanjima u privredi i nekim društvenim delatnostima. Nije bio redak slučaj da su nastavnici imali manja lična primanja od nekih učenika u klupama. Materijalni položaj nastavnika znatno je poboljšan uvođenjem sistema finansiranja privatne stambene izgradnje, na bazi veoma povoljnih kredita.

Rad u Ekonomskoj školi u ovom periodu bio je izrazito naporan i veoma intenzivan.

Ekonomska škola i sve druge škole u gradu nisu tada poznavale nikakav oblik organizovanog izražavanja nezadovoljstva uslovima rada. Obustave rada, bojkot nastave, protesti, napuštanje radnih mesta, skraćivanje trajanja nastavnih časova i sl. u to vreme bili su potpuno nepoznati. Opšti polet, optimizam i čvrsta vera u dobro i bolje sutra, obuhvatalo je sva radna srca. Svi smo mislili i osećali jedno. Svoju sudbinu smo osećali u svojim rukama.

Odgovoran odnos prema nastavnim obavezama, školi i društvu, to su bile odrednice ponašanja nastavnika.

Stručno korektan i visok nivo nastave, poštovanje ličnosti učenika, čuvanje ugleda profesije i škole, uvažavanje društvenog interesa iznad svih drugih – to su bile vrednosti koje smo potvrđivali na svakom koraku. Kriterijumom ovih vrednosti merili smo sebe i druge, a sve na zajedničko dobro i opšti napredak.

U ovakvoj uspomeni mi je ostala Ekonomska škola iz davnih pedesetih godina (zlatno doba razvoja).

Sećanja na nastavni kolektiv Ekonomske škole 

Prva generacija nastavnika, obrazovana na visokoškolskom nivou, na Beogradskom univerzitetu (Ekonomskom fakultetu u Beogradu) i drugim univerzitetima u zemlji, stasala je za zaposlenje školske 1951/52. godine. Prvi nastavnici koji su sa nepoverenjem i zaziranjem primljeni na rad u Ekonomsku školu bili su braća Martin, Radivoj Azucki, Jene Kiš, Josip Ferenci, Vitomir Ružić, Branislava Orman, Momir Jančurić, Aleksandar Tumbas, Aleksandar Šimoković, Ilona Vereš, Vezilja Dragoslavić, Katarina Ivković, Antun Kovačić (Bata), Piroška Kokai. Ovo su bili nastavnici Ekonomske škole u periodu 1950-1960.

Pored njih, na spisku nastavnika za školsku 1961/62. godinu mogu se pročitati i imena nastavnika koji su završili studije na Filozofskim fakultetima širom zemlje. Među njima su bili: Svetozar Krulj, Milenko Adžić, Marica Tamaši (Kovačić) Grgur Musanić, Rudolf Tot, Ivanka Čačić (Mitić), Đorđe Abramić, Ljubica Domonkoš, Branislav Vujadinović.

Posebno treba istaći imena onih nastavnika iz najstarije generacije koji su u prvim posleratnim godinama (1945/46. i kasnije) držali nastavu. Među ovima su bili: dr Vjekoslav Matanić, Boris Tudor, Ljubica Tudor, Todor Zvekić, Marko Somborac, Smilja Đuranović, dr Mate Brčić Kostić, Karlo Popović, Majda Petrović, Kurt Štajner i Nikola Šeršavicki (živeo 100 godina). Sve su to časna imena, sada već i sveta, jer među njima živih više nema. Bila su to imena nastavnika koji su uživali veliki ugled i poštovanje i učenika i kolega.

Još neke nastavnike treba pomenuti (imena nažalost nisam zapamtio, ali se njihovog lika sećam): Mensur, Bartolović, Čepčanji i Putnik.

Iza svakog od njih ostalo je bezbroj održanih časova – ispred njihovih sledbenika isto tako bezbroj nauke željnih lica u školskim klupama. Dobar deo života i delovanja Ekonomske škole preselio se u istoriju ili nastanio u svetu uspomena i sećanja i ”živi” samo na požutelim đačkim knjižicama sa potpisima i pečatima.

Nastavnik oblikuje dušu svojih učenika i nikad nije siguran u to da li daje dovoljno na pravi način. Stoga oni koji imaju sreće još pamte, sećaju se, osećaju i znaju od koga, šta i koliko su dobili.

Borislav Martin

Subotica, 23. mart 2007.

PROFIL ŠKOLE

Mi smo srednja stručna škola, koja tradicionalnim i savremenim nastavnim sredstvima i metodama vaspitava i obrazuje učenike u dva područja rada (ekonomija, pravo i administracija i trgovina, ugostiteljstvo i turizam), za obrazovne profile: ekonomski tehničar, finansijski tehničar, bankarski službenik – ogled, turistički tehničar, trgovinski tehničar, trgovac, konobar, kuvar, na srpskom i mađarskom nastavnom jeziku i priprema ih za rad i dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA

Ekonomija je bazična nauka za obrazovne profile u ovom području rada. Kao društvena nauka, ona se bavi proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potrošnjom. Predmet ekonomije je star koliko i civilizacija, stoga i začeci ekonomske misli datiraju još od antičkih filozofa (Aristotel, Platon). Ekonomija kao nauka počinje svoj razvoj u XVIII veku, zahvaljujući škotskom filozofu i ekonomisti Adamu Smitu.

Razvoj nauke i savremenih tehnologija uslovio je podelu ekonomije na specifične grane, koje se izučavaju na višim školama i fakultetima.

Učenici, koji završe neki od obrazovnih profila iz ovog područja rada, imaju mogućnost zaposlenja, a postoji i direktna prohodnost upisa na više škole i fakultete.

Širok je dijapazon poslova koje mogu obavljati naši učenici, po završetku srednje škole. To su poslovi vezani za knjigovodstvenu i blagajničku evidenciju, obračun zarada; rad u privredno–računarskoj, komercijalnoj, marketinškoj, analitičko–planskoj službi, službi izvoza–uvoza; službenici u bankama i slično.

Različiti su fakulteti koje upisuju naši učenici po završetku srednje škole, ali većina njih upisuje ekonomski fakultet i na taj način upotpunjuju, proširuju i usavršavaju već stečena znanja. Stiču zvanja: ekonomista, diplomirani ekonomista, magistar ekonomije, doktor ekonomskih nauka.

PREGLED OBRAZOVNIH PROFILA I NASTAVNIH PLANOVA,
IZ PODRUČJA RADA
EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA

BANKARSKI SLUŽBENIK - OGLED

U okviru reforme srednjeg stručnog obrazovanja, u našoj školi je od školske 2005/2006. godine, kao ogled, uveden novi obrazovni profil – bankarski službenik.

Obrazovni profil bankarski službenik se realizuje u šest regionalnih centara u Srbiji: u Subotici, Beogradu, Kragujevcu, Čačku, Užicu i Nišu. Rezultat je saradnje banaka koje posluju u Srbiji, Privredne komore Srbije, Ministarstva prosvete Republike Srbije, a uz podršku GTZ (Geselleschaft für Technische Zusammenarbeit) – Nemačke vladine organizacije za tehničku podršku i saradnju.

Uvođenju ogleda prethodilo je stručno usavršavanje nastavnog kadra..

Specifičnost ovog obrazovnog profila se ogleda u strukturi nastavnog plana, metodama učenja i praktičnoj osposobljenosti za rad. Obrazovanje traje četiri godine. Učenici stiču praktična i teorijska znanja, kroz opšteobrazovne, opšte stručne, stručne i izborne predmete. Sadržaji nastavnih predmeta su organizovani po modulima. Iza svakog modula je naznačeno koje su to stručne, lične i socijalne kompetencije, kojim učenik treba da ovlada. Praktična znanja učenici stiču u realnim ili virtuelnim bankama. Uz dosta finansijskog i stručnog angažovanja, u našoj školi je formirana virtuelna banka.

Specifičnost nastavnog plana ovog obrazovnog profila su i izborne grupe predmeta, za koje se učenici opredeljuju početkom školske godine. Jedna grupa izbornih predmeta se preporučuje za učenike koji će nastaviti školavanje na nekom od fakulteta, a druga grupa izbornih predmeta se preporučuje učenicima koji će se po završetku srednje škole zapošljavati.

Bankarski službenici rade u svim poslovnim oblastima banaka i drugih finansijskih organizacija, koje je definisao Zakon o bankama. Informišu klijente banaka o svim pitanjima vezanim za novac i kapital i obavljaju interne poslove banaka i drugih finansijskih organizacija.

TRGOVINA, UGOSTITELJSTVO I TURIZAM

Trgovina, ugostiteljstvo i turizam su veoma povezane i u mnogim segmentima međusobno uslovljene privredne delatnosti. Ekspanziju doživljavaju razvojem privrede, saobraćaja i potrebe ljudi da svoje bazične i kulturne potrebe zadovolje na što prihvatljiviji način. Globalizacija je uticala na porast kvantiteta i kvaliteta usluga iz ovih oblasti.

Sve delatnosti, značajne za razvoj čoveka i društva, imaju korene u dalekoj prošlosti, menjaju se, razvijaju i usavršavaju. Tako se od slučajne razmene roba, putujućih trgovaca i stanovnika usputnih naselja, stiglo do razmene roba putem interneta.

Točionice pića, stare preko 3000 godina, kod Vavilonaca, Asiraca i Egipćana, prerasle su u moderna arhitektonska zdanja: hotele, motele, restorane, koji ne mogu funkcionisati bez stručnih, kompetentnih kadrova, koji u svakom momentu mogu udovoljiti sve zahtevnijim potrošačima, kupcima i gostima.

U školi se, kroz različite nivoe obrazovanja - teorijsku i praktičnu nastavu, obrazuje kadar sposoban (kompetentan) da odgovori svim zahtevima savremenog tržišta.Učenici koji završe četvorogodišnja zanimanja (turistički i trgovinski tehničar), imaju mogućnost zaposlenja ili upisa na različite više škole i fakultete. Cilj školovanja je da se učenici osposobe: za kvalitetan rad u zanimanju, za pripremu i davanje informacija i promotivnog materijala, za prijem porudžbina i rezervaciju, za kalkulaciju, obračun i prodaju, za upotrebu informacione tehnologije, za poslovanje i pripremu poslovno-tehničke dokumentacije, za pravnu osnovu poslovanja, za osiguranje i pravilan odnos prema ljudima i okolini.

Učenici koji se opredele za trogodišnja zanimanja (trgovac, konobar, kuvar), pripremaju se direktno za rad, što im ne oduzima mogućnost usavršavanja i napredovanja u struci. Za sada, postoji direktna prohodnost na određene više škole (Viša poslovna škola, Viša ugostiteljska škola). Priprema za rad se vrši kroz teorijsku nastavu, vežbe i praktičnu nastavu.

Praktičnu nastavu učenici obavljaju u hotelijerskim, turističkim, trgovinskim i ugostiteljskim preduzećima.

Turistički tehničari obavljaju praktičnu nastavu u hotelima: Park (Elitte Palić), Jezero (Elitte Palić), Patria, Prezident, PBG, Denis, Jadran, (Zobnatica), Vila Luiza, Aquamaris (Kanjiža), Aleksander, Lira, Denis (motel) i turističkim agencijama: Kekec, Junior Travel, Intertravel, Proffis, Eco Travel, Intertours, DM Tours, Suboticatrans, T.A. Eparhije Bačke (Novi Sad), Sam, Euro Travel, Top Holiday (Bačka Topola), Travel, Majestic Tours. Škola sarađuje i sa Turističkim informativnim centrom.

Trgovinski tehničari i trgovci obavljaju praktičnu nastavu u trgovinama: Varga i Alibašić, Trgopromet, Angroteks, Simpo, Signal +, Centrotekstil, Mona-h, Niza, Simax.

Kuvari i konobari, praktičnu nastavu obavljaju u restoranima: Mala gostiona, Majur, Gulyás csárda, Riblja čarda, Restoran Gurinović, Mg, Francuski restoran, Népkör i hotelima: Patria i Prezident.

VANREDNI UČENICI

Pored redovnih, obrazujemo i vanredne učenike, za sada samo u oblasti trgovina, ugostiteljstvo i turizam i to kroz prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i specijalizaciju.

Prekvalifikacija podrazumeva završenu trogodišnju srednju školu, a vrši se za konobara, kuvara i trgovca.

Uslov za dokvalifikaciju je završena trogodišnja škola (zvanje konobar, kuvar, trgovac). Dokvalifikacija se realizuje polaganjem razlike ispita od prvog do trećeg razreda i polaganjem ispita za četvrti razred.

Uslov za specijalizaciju je završena trogodišnja ili četvorogodišnja srednja škola i dve godine radnog iskustva.

IZBORNI PREDMETI

Kao rezultat reformskih promena, od školske 2001/2002. godine su uvedeni, u prvom razredu, nastavni predmeti: verska nastava (nakon 1947) i građansko vaspitanje, kao fakultativni izborni predmeti, što znači da su učenici mogli da se opredele da li će i koji nastavni predmet izabrati, a ako su ga izabrali, onda je on postajao za njih obavezan.

Od školske 2002/2003. godine, verska nastava i građansko vaspitanje imaju status obaveznog izbornog predmeta, s tim da su učenici početkom naredne školske godine imali mogućnost ponovnog opredeljivanja.

Od školske 2004/2005. godine, učenici se pri upisu u srednju školu opredeljuju koji će od dva ponuđena izborna predmeta slušati tokom školovanja.

Ocene iz izbornih predmeta su opisne, a zaključuju se na osnovu zainteresovanosti i aktivnosti učenika i redovnosti pohađanja nastave.

Verska nastava

U školi se organizuje verska nastava iz pravoslavne veronauke, katoličkog vjeronauka na mađarskom i hrvatskom jeziku, osam učenika su pripadnici reformatorske hrišćanske crkve, a jedan učenik je pripadnik evangelističke crkve.

Ciljevi verske nastave u okviru srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja su da se njome posvedoče sadržaji vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica, koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Pritom upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvom sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.

Građansko vaspitanje

Programski sadržaji građanskog vaspitanja podeljeni su u četiri godine slušanja, po jedan čas nedeljno. Opšti cilj je da učenici steknu saznanja, sposobnosti i veštine, usvoje vrednosti koje doprinose ličnom razvoju i čine ih odgovornim, kompetentnim i angažovanim članovima demokratskog, građanskog društva.

U okviru ovog izbornog predmeta, sa učenicima se radi i na razvijanju etičkih i estetskih vrednosti, kao i na proširivanju kulturnih vidika, uz njihovo učešće u raznim humanitarnim akcijama.

Učenici koji pohađaju časove građanskog vaspitanja imaju mogućnost da izađu iz okvira propisanih nastavnim programom, da ih proširuju i obogaćuju posetama raznim institucijama iz našeg društvenog okruženja.

Tako su učenici naše škole prvi među srednjoškolcima Subotice posetili tadašnju Skupštinu Srbije i Crne Gore, gde su zajedno sa svojim profesorima bili izuzetno lepo primljeni i imali mogućnost da saznaju i vide mnogo toga iz istorijata naših državnih organa.

Učenici su posetili i Narodnu banku Srbije, Muzej savremene umetnosti i istorijske znamenitosti Beograda.

Na nivou grada, učenicima su omogućene posete lokalnoj samoupravi i upoznavanje sa načinom rada Opštine i njenih sluzbi.

Učenici učestvuju i u raznim humanitarnim akcijama. Tako su, posle višegodišnje pauze, obnovili posete i saradnju sa Domom za decu Kolevka, učestvovali na likovnom takmičenju na temu tolerancije, redovno sa svojim predmetnim nastavnicima posećuju izložbe likovne umetnosti i značajna kulturna dešavanja u gradu.

Sve ove aktivnosti, kao i nastava, realizuju se sa učenicima na oba nastavna jezika, srpskom i mađarskom.

STRUČNI ORGANI ŠKOLE

Stručni organi škole su: Nastavničko veće, Odeljenjska veća, Stručna veća, Pedagoško–psihološka služba.

Svaki stručni organ škole ima specifične ciljeve i zadatke, koji se prepliću i nadopunjuju. Korelativnost, usklađenost i nadopunjavanje programa i međusobna saradnja članova stručnih organa, omogućavaju uspešnu realizaciju vaspitno–obrazovnih ciljeva i zadataka škole.

Pedagoško–psihološka služba

Pedagoško–psihološka služba je relativno mlada služba u školi. U našoj školi funkcioniše od školske 2004/2005. godine. Članovi pedagoško–psihološke službe su stručni saradnici: Nevenka Žeželj, pedagog i Igor Bem, psiholog.

Stručni saradnici učestvuju u poslovima planiranja, organizovanja i unapređivanja obrazovno–vaspitnog rada; sarađuju s učenicima, nastavnicima, stručnim organima škole, roditeljima i institucijama iz neposrednog okruženja, koje na bilo koji način mogu doprineti podsticanju, unapređenju i ostvarenju postavljenih vaspitno–obrazovnih ciljeva.

Nevenka Žeželj, pedagog

SARADNJA SA ŠKOLAMA U REGIONU

Ekonomska srednja škola Bosa Milićević iz Subotice i Ekonomska srednja škola Vasvári Pál iz Segedina, iz Republike Mađarske, tokom školske 2005/06. godine uspostavile su partnersku saradnju i vezu, koja treba da:• služi međusobnom upoznavanju i razmeni stručnih i pedagoških iskustava dveju škola,

• doprinese učešću u zajedničkim međunarodnim projektima,
• doprinese redovnom organizovanju međusobnih stručnih, kulturnih, sportskih i turističkih poseta profesora i učenika,
• uzimajući u obzir potrebe i mogućnosti, dovede do razmene profesora koji predaju isti predmet,
• omogući razmenu iskustava đačkih samouprava, odnosno redovno sastajanje predstavnika đaka,
• doprinese realizaciji veza partnerskih škola na nivou odeljenja,
• podržava formiranje i iniciranje ličnih kontakata,
• inicira ispitivanje mogućnosti saradnje roditeljskih zajednica dveju institucija.

Sporazumom o saradnji, predviđeno je da za vreme posete obe obrazovne institucije brinu o smeštaju i ishrani profesora i učenika partnerske škole, a da putni troškovi uvek terete goste. Sporazum je sklopljen na pet godina i svake godine se konkretizuje specifičnim programima.Sličan sporazum o saradnji, na polju stručnih, pedagoških, kulturnih i sportskih veza, kao i zajedničkom učešću na međunarodnim projektima, potpisan je sa Ugostiteljskom stručnom školom Hansági Ferenc iz Segedina, iz Republike Mađarske, čime je ozvaničena dugogodišnja saradnja između dve škole.

REALIZACIJA SARADNJE

Tokom školske 2005/06. i 2006/07. godine sa Ekonomskom srednjom školom Vasvári Pál iz Segedina je realizovano nekoliko susreta. Učenici i profesori njihove škole su prisustvovali proslavi dana naše škole, književnoj večeri na mađarskom jeziku i sportskim susretima organizovanim za tu priliku, kao i Svetosavskoj akademiji.

Profesori naše škole su bili gosti na proslavi Dana škole Vasvári Pál u decembru 2005. godine. Nakon toga, naši učenici i profesori su bili u dvodnevnoj poseti istoj školi, uoči božićnih praznika, u decembru 2006. godine, a u februaru mesecu 2007. godine su učestvovali na takmičenju iz recitovanja na mađarskom jeziku, gde su osvojili prvo i drugo mesto. Sa Ugostiteljsko-turističkom školom Hansági Ferenc je realizovano nekoliko susreta, u koje su bili uključeni i učenici i profesori, u Subotici i Segedinu.

SARADNJA ŠKOLE SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA

U izvođenju obrazovno-vaspitnog rada, škola sarađuje sa:

• osnovnim i srednjim školama na teritoriji Opštine Subotica,
• Ekonomskim fakultetom u Subotici,
• Narodnim pozorištem – Népszinház,
• Pozorištem „Kosztolányi Dezső“,
• Gradskim muzejom,
• Modernom galerijom Likovni susret,
• Gradskom bibliotekom,
• Školskim dispanzerom,
• Crvenim krstom,
• Domom za decu Kolevka,
• Savetovalištem za mlade,
• Centrom za socijalni rad,
• Zavodom za zaštitu zdravlja,
• Sekretarijatom unutrašnjih poslova Subotice,
• Opštinskim sudom u Subotici,
• lokalnim medijima,
• Otvorenim univerzitetom,
• Udruženjem distrofičara Severnobačkog okruga u Subotici,
• NVO „Otvorene perspektive“ u Subotici i
• Exspecto – fondacijom mentalne higijene.

Eva Ćirić, profesor
Jelena Piuković, profesor